Inkluzija
Pristup koji teži stvaranju obrazovnog sistema u kojem su svi učenici, bez obzira na njihove
individualne razlike ili poteškoće, ravnopravno uključeni u redovno obrazovanje. To
podrazumeva da sva deca imaju jednaku mogućnost pristupa kvalitetnom obrazovanju.
Cilj inkluzije je da PROMENI ŠKOLU a ne karakteristike dece.
Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da škole moraju biti spremne da odgovore na potrebe
potpuno različitih učenika, kao i da to čine u redovnim razredima.
Inkluzivno obrazovanje ima za cilj ne samo obrazovni uspeh, već i socijalnu integraciju i
uvažavanje različitosti, kako bi svi učenici bili prihvaćeni i imali priliku da razviju svoje
potencijale u zajedničkom okruženju. Učenicima treba obezbediti podršku i pomoć u
uspostavljanju socijalnih interakcija s vršnjacima i drugim ljudima.
Podrška nastavnicima
Nastavnik ima ključnu ulogu u radu i odgovornosti prema svima učenicima u razredu, uključujući
one sa smetnjama. U slučaju potrebe, podršku nastavniku najčešće daje specijalni edukator u
redovnoj školi, bilo da je pruža u razredu ili van razreda.
Glavne forme podrške upućene nastavniku uključuju: informacije o individualnim potrebama
učenika, odabir nastavnih materijala, objašnjavanje IOP-a (Individualni obrazovni plan),
organizaciju obuke nastavnika.
Pošto se uključivanje dece u redovne vaspitne i obrazovne programe bez odgovarajuće podrške
ne može nazvati inkluzijom, čak ni integracijom, imajući u vidu da se najinkluzivnije zemlje ne
odriču specijalista za rad s decom sa ometenošću, važno je razmotriti koje uloge i zadatke
preuzimaju specijalni edukatori odnosno pedagoški asistenti u inkluzivnom obrazovanju.
U modelu potpune inkluzije, specijalni edukator odnosno pedagoški asistent će podučavati
zajedno sa redovnim nastavnikom i deliće odgovornost za primenu IOP-a, planiranje, nastavu,
evaluaciju, izveštaj i svakodnevni rad.
On treba da preuzme odgovornost za uspeh, da bude uključen u planiranje i podršku. Ako se njegova uloga svede samo na eksperta koji daje savete, upučuje kritike i pruža informacije, odnos sa nastavnikom biće napet, a pedagoški asistent neće ispunjavati u potpunosti svoju svrhu. Važno je da ga redovni nastavnik informiše o tome kada može da dođe, a isto tako treba da bude upućen u organizaciju razreda, disciplinu, programe, vršnjačke podrške i adaptacije plana i programa.
Još jedan tip uloge specijalnog edukatora odnosno pedagoškog asistenta je specijalista za tranzicione usluge. On pomaže učenicima u pripremi za aktivnosti kojih očekuju po završetku škole, uključujući zapošljavanje, profesionalno osposobljavanje i dalje obrazovanje. Takođe direktno radi sa učenicima kako bi procenio njihove veštine interesovanja povezane sa životom po završetku školovanja.
Iz PRAVILNIKa o pedagoškom asistentu (Republika Srbija)
Pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima…..…Pedagoški asistent zajedno sa drugim zaposlenima – nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima, kao i organima ustanove, direktorom i timovima, sarađuju sa nadležnim organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama, ustanovama, službama i udruženjima……Pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u obrazovno-vaspitnom procesu u ustanovi i posebno kod prevazilaženja fizičkih, komunikacijskih i socijalnih barijera, u skladu sa individualnim obrazovnim planom… …Pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i podršku vaspitaču, nastavniku i stručnom saradniku……Pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u saradnji sa nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima, pruža pomoć i podršku, odnosno sarađuje sa roditeljima…
Iz navedenog se može videti da je Pedagoški assistant neophodan u obrazovanju i da je podrška za sve u školi.
Primeri iz drugih zemalja
U Velikoj Britaniji je došlo do evolucije i profesionalizacije koje se ogledaju u samom statusu paraprofesionalaca. Dok se ranije govorilo o pomoćniku u razredu, Classroom assistant, sada se govori o pomoćniku u nastavi, Teaching Assistant, koji čak ima i liniju napredovanja u višeg pomoćnika u nastavi, Higher Level Teaching Assistant. Do promene uloge je došlo pod uticajem inkluzivnog pokreta i to pre svega pod uticajem roditelja i nastavnika koji veruju da uspeh dece sa ometenošću u redovnim razredima zaviši od angažovanja paraprofesionalaca. Tako je inkluzivni pokret doveo do porasta njihovog broja i značajnije uloge u nastavi.
U italijanskom modelu ova uloga je znatno manja. Prema ovom modelu, primarna uloga paraprofesionalaca podrazumeva ličnu negu i podršku pri kretanju, dok je nastavna podrška gotovo isključiva odgovornost specijalnog edukatora. Navodi se, pored kulturoloških razlika, razlog može biti taj što je u italijanskim odeljenjima manje učenika u razredu i manje dece s ometenošću dolazi na jednog specijalnog edukatora
Značajna razlika između specijalnih edukatora u stranim zemljama i pedagoškog asistenta koji postoji u Pravilniku RS je: saradnja sa roditeljima dece tipičnog razvoja i saradnja sa učenicima tipičnog razvoja.
Naime, u drugim državama Saradnja sa roditeljima dece tipičnog razvoja podrazumeva:
- Informisanje i edukacija roditelja:
Specijalni edukatori pružaju roditeljima dece tipičnog razvoja informacije o inkluzivnim praksama i prednostima inkluzije za svu decu, uključujući i tipično razvijenu decu. Kroz sastanke i radionice, specijalni edukatori mogu objasniti kako inkluzivna učionica funkcioniše i kako se ona pozitivno odražava na socijalne i emocionalne veštine svih učenika. - Razvijanje empatije i razumevanja:
Oni pomažu roditeljima da razviju razumevanje prema deci sa teškoćama u razvoju, podstičući empatiju i prihvatanje različitosti. Ovo je posebno važno kako bi roditelji podržali inkluzivne vrednosti kod kuće i ohrabrili svoju decu da razvijaju pozitivne stavove prema drugarima s poteškoćama. - Rešavanje pitanja i nedoumica:
Roditelji dece tipičnog razvoja mogu imati pitanja ili zabrinutosti u vezi sa inkluzivnim obrazovanjem, pa specijalni edukatori sarađuju sa njima na rešavanju tih pitanja. Oni objašnjavaju kako se diferencirani pristupi podučavanju koriste kako bi se potrebe svih učenika zadovoljile, uključujući decu sa i bez smetnji u razvoju.
Saradnja sa decom tipičnog razvoja podrazumeva:
- Promovisanje inkluzivnog učenja i saradnje:
Specijalni edukatori sarađuju sa decom tipičnog razvoja u učionici kako bi podstakli inkluzivnu atmosferu. Kroz zajedničke aktivnosti, oni pomažu deci tipičnog razvoja da uče kako da sarađuju sa vršnjacima sa teškoćama u razvoju, razvijajući socijalne veštine, toleranciju i empatiju. - Podsticanje pozitivnih odnosa:
Specijalni edukatori organizuju aktivnosti koje podstiču timski rad i interakciju između dece tipičnog razvoja i dece s teškoćama u razvoju. Oni mogu moderirati ove interakcije kako bi se osiguralo da svi učenici učestvuju i da se stvaraju pozitivni odnosi. - Edukacija o različitostima:
Specijalni edukatori mogu voditi razgovore i radionice sa decom tipičnog razvoja o razumevanju različitih sposobnosti i razvoju saosećanja. Ovi razgovori pomažu deci tipičnog razvoja da bolje razumeju izazove svojih vršnjaka i kako da im budu podrška. - Uloga modela:
Deca tipičnog razvoja često služe kao modeli pozitivnog ponašanja za decu s teškoćama u razvoju. Specijalni edukatori podstiču ovu dinamiku i ističu značaj vršnjačke podrške u procesu inkluzije.
Zaključak : Kroz saradnju sa roditeljima i decom tipičnog razvoja, specijalni edukatori pomažu u stvaranju inkluzivnog okruženja koje promoviše razumevanje, saradnju i međusobno poštovanje. NJihova uloga je ključna u integrisanju dece s teškoćama u razvoju, a istovremeno pružaju podršku roditeljima i deci tipičnog razvoja u razumevanju i prihvatanju različitosti u obrazovnom sistemu.
Smatramo da i našem pedagoškog asistentu u opis posla treba “dodati” ove dve stavke.
Nena Aleksandrić
Dipl. Defektolog- oligofrenolog, član tima Udruženja “BaziMili”