„Frustrira me činjenca da kvalitet života mog deteta i cele moje porodice zavisi od volje jednog pojedinca koji se postavlja iznad Zakona i Ustava Republike Srbije.“ – roditelj iz Lajkovca
U Oštini Lajkovac živi šestoro dece sa smetnjama u razvoju. Za to šetoro dece školska godina još uvek nije počela.
Porodice osoba sa smetnjama u razvoju bore se sa vetrenjačama, čini se, svaki dan. Sistem ih prepoznaje ali ih ne vidi dobro. Na teritoriji Opštine Lajkovac radi udruženje „Bazi Mili“ koje pokušava da ovim porodicama i njihovoj deci olakša svakodnevicu. Njihovi sugrađani, muzička škola, Osnovna škola i vrtić uvek rado sarađuju na organizaciji manifestacija. Ove porodice su deo zajednce. Ali, ne baš…
Dobrodošli u birokratski mrak u sred demokratskog društva
Svake godine Opština Lajkovac raspisuje tender za lične pratioce za decu sa smetnjama u razvoju. Svake godine, ali kasno. Deci su pratioci neophodni kako bi mogli da idu u školu. Ako nema pratioca, nema ni škole, da pojednostavimo. Ko je u mogućnosti, plaća mesečno privatnog pratioca. A koje u mogućnosti? Ovo je retoričko pitanje.
I ove godine je tender za uslugu ličnog pratioca za 2023/2024 godinu raspisan tek 22. avgusta. Tridesetog avgusta je jedini ponuđač usluge dostavio dokumentaciju i sve bi moglo da se završi sa malo zakašnjenja (nepotrebnog), da u međuvremenu nije promenjena minimalna cena rada za narednu godinu. Ponuđač usluga 15. septembra traži od Opštine promenu uslova jer je tender raspisan sa računicom „stare“ minimalne cene zarade. Dakle, ponuđač nema dovoljno novca da isplati svoje zaposlene. Rešenje koje se nameće je dosta logično: ponuđač dobije tender, Opština u januaru raspiše ponovo tender sa novom minimalnom zaradom i stvar bude rešena.
Pogađate, ovo se nije desilo. Opština Lajkovac je krenula putem kojim se češće ide i oborila je ceo tender sa obrazloženjem da je ponuđač usluga izmenio uslove nakon zatvaranja tendera. Već je 18. septembar.
Udruženje Bazi Mili odlučuje da se obrati Zaštitniku građana i Kabinetu Predsednika Srbije. Oba tela reaguju u najkraćem roku i šalju dopise Opštini. Ipak, počeo je novembar. Iz Oštine do objavljivanja ovog teksta još nije stigao nikakav odgovor. Novi tender nije raspisan.
Hešteg se iznenada pojavljuje i rešava stvar
Udruženje se obraća lokalnim medijima ali ne uspeva da ostvari saradnju sa njima. Ostaje u domenu pretpostavke zašto, mada, opet, ne baš…
U društvu koje se zasniva na demokratskim principima svi građani imaju pravo na dostojanstven život. Ne sme da se desi da mediji i društvene mreže poguravaju državu da rešava obaveze prema svojim građanima ali eto, tu smo – gde smo.
Nismo svi jednaki, ne možemo svi u školu. Razlog za to u ovom slučaju je samo manjak empatije i entuzijazma. Samo te dve stvari koje mogu one vetrenjače da sruše do temelja.